Umovi - Antonia Martinčić Hržić

Naši vječiti tragači

za visinama, daljinama.

Nedostižnim spoznajama.

Teški koferi natrpani iznošenom odjećom,

nepotrebnom šminkom, izlizanim maskama.

U kaosu uma svi postajemo glumci.

Bez suvišnih proba odigravaju se predstave

za široku masu.

Novembarska - Marija Dragićević

Svake  večeri  uredno  sam  sahranjivala  stare  osjećaje.

A oni se  jutrima  vraćali  sa  prvim zracima sunca,

udarima vjetra ili kapima kiše.

Iza duge - Ljiljana Zeko

I opet

iznova

nestajemo između dva Svijeta.

Gubimo se iza duge

u raskošnoj boji

sljepaca

Не дам - Јелена Глишић

Не дам ти да видиш

Мој ишарани лист папира

Роковник мог живота

Мој бијег од немира.

Ponoć (...anđeoska...) - Vladimir Đorđević

Srebrni Mesec međ zvezdama plovi
Nižu se noći pod njegovim sjajem,

Pre tamnih oblaka i kiša hladnih

usamljene duše zvezdama lovi

Korijeni neba - Ernad Dedović

Kada vam noć proguta lica

i vrati sjene – vašeg saputnika,

kada mjesec umjesto sunca

nastavi da prži dušu

tiho, tajno i tako trajno,

sve dok ne počnu da isparavaju

zločini očiju i jezika

Moraš - Marija Dragićević

Kome su potrebne riječi

u ovom vremenu

oholosti, prevare i

sebičluka?

Najčešće nemaju nikakvu težinu.

Čista duša - Vesna Mandrapa

Stvorena sam od Božanskih snova

Zato treperim na svaki titraj breze

Iz čije aure pijem sokove života

Nadmećem se sa izmišljenim vjetrovima

Na bijelu hartiju neba nacrtam im krila

I oni odlete

Galeb - Jelena Radosavljević Stanišić

Plamteći jezičak tone i gasi se.
Predvečerje je i pučina plava

za san se odeva u tamne boje

praveći kolevku sjajnim zvezdama

Barke se na vodi lagano njišu
klokot valova međ' barkama luta

a stari galeb umoran od leta

u praznom čamcu polako pluta

...

Jelena Radosavljević Stanišić

Mrak - Ernad Dedović

Moje srce razgranato diše,

iz krošnji

šumski mrak izbija

i snabdijeva tminu

lažne rajske ptice

u dom zjenice radosne.

Trenuci magije - Marija Dragićević

Doživim besmrtnost dok me gledaš u oči.

I ne skrećeš pogled minutima.

Samo postojimo u tom pogledu.

Vidiš li svjetlo koje u meni sija?

Da li te bar plamičak ogrije?

Jesen u vinogradu - Olga Blažova

I poslednje vlati trave

pale su na svoja koljena.

Ništa nije ukazivalo

da će dani preskočiti svoja putovanja

na ljuljašci od vjetra.

Balada - Anica Jakovljević

Volim balade

Mom uhu prijaju,

al' ne volim bol koji ih stvara,

i setu koju izazivaju

Ne umijem ja - Ernad Dedović

Ne umijem ja šaputati bojama,

niti umijem svirati oblacima,

oduvijek sam među brojevima

birao mala slova.

Vratićeš se jednom - Olga Blažova

Noćas ću otići u san u beskrajno carstvo

I ne želim da prestane dimenzija u kojoj mi um na uzbunu zvoni

Noćas ću sebe probosti pitanjima

Umjesto sablji mojih predaka

Mogu li predati zaborav sječivima trava i ljuskama bora

Osjećam se loše na putu do dna - Savo Škobić

Nesigurno lebdim nad vulkanom bola

kada mi otkinu najljepše parče sna

šta mi vrijedi što je svaki život škola

osjećam se loše na putu do dna.

Kroz grudi mi struje olujni vjetrovi

a u glavi strašni gromovi mi biju

svuda oko mene ruše se svjetovi

samilosne kiše iz očiju liju.

Ne pričaj mi o "nekom tamo" - Vladimir Đorđević

Dok smo se rastajali

naglas smo ponavljali -

Vreme će pokazati da li je

ono što nas dvoje osećasmo

ljubav prava.

Ćutanjem i inatom

tešismo jedno drugo

telepatski razmenjujući

jedini osećaj u tom trenu -

umislili smo da doživljavamo

nešto što se ponavlja

jednom i nikada više.

U poslednji dan - Slavica Lukač Torma

Prosuću

umesto reči

prah od snova

u nemirni vetar

lutajući.

Ako si pesnik - Nena Miljanović

Ako su ti oči otvorene

da vide u kapi kiše sve vode sveta,

u sićušnoj travki prastare prašume,

u sitnom kamičku

kamenu strukturu moćnih planina,

ako...

... ako takvim očima pogledaš u sebe,

ako to umeš i smeš,

videćeš sve koji su bili i koji će biti ...

Mесец - Марина Ивановић

Весели Месец, средином неба

бескрајно нежну музику пева

етром се, љубавпростором вреба

теби на милост, ужитак снева.

Црвени месец прозором шета

наговештаје зеницом скупља

врелина смисла бесмислу смета

грехова прегршт, рукама скупља.

Trebaš mi - Anica Jakovljević

Trebaš za neke lepe stvari

koje mogu da se dese,

snove da se ispune.

Ja i ne znam dal postojiš

negde u ovoj dolini,

al'poznaću te po smehu,

po smehu, po toplini.

Budne oči - Olga Blažova

Ne dirajte mi pogled

iza očiju - to je vid moj

iz prve pretkomore.

Moje su oči zamah leptira,

proljetnji zvončići plavi.

Naglo pustošenje u ljetnjoj stepi:

nervoza divljih konja

i plač gladnog dječaka;

koji se poslednjom snagom opiru

ljutnji vjetrova

u buktinjama uzavrele zemlje.

Kad dopustiš - Kristina Mate

Sivi oblaci

Mokre ulice

Kiša pada

U meni proleće

Svet se menja preko noći

Kad dopustiš da te sreća voli

A ona gori - Goran (Bato) Đukanović

Vjetrovi, oluje

kiše, snjegovi

poplave, mrazevi

a vatra još gori.

Ako me upitaš - Vladimir Đorđević

Ako me upitaš odakle je poznajem

zamisliću se duboko,

klimaću glavom bez glasa,

mrmljaću nešto sebi u bradu,

zasuziće mi oči,

ustaću da prošetam po sobi

pretvarajući se da pitanje čuo nisam.

Jesam li znao da volim? - Dušica Labović

Da sam znao da rušim tvrđave

tvojih loših predskazanja o našoj ljubavi

jednom mekanom riječju koja bi ti izmamila osmjeh,

ne bih se trudio da osvojim vještine vjetrova

i izučim mape ratnika koji su htjeli da osvoje tvoj divlji svijet.

Da sam znao da izumim narukvicu

koja bi ti bila draža od njegovih ruku,

ne bih lutao svijetom tražeći rudnike dijamanata

niti bih slijedio put trgovaca velikih luka.

За искру љубави - Слободан Јовановић (Стубички)

Успаваној песмом зрикаваца

Измислићу постељу

Да сан свој овијаш

Паучином маслачка

Измислићу трон

Оплетен шебој цвећем

Да Tи

Успавана лепотица

На њему овилениш

Jednoj ljubavi - Ljiljana Zeko

Znaš, najbolje si što mi se dogodilo

u momentu kad više nisam imala ni želja,ni snova.

Nisam te poznavala, nisam priželjkivala

promjene u svom životu, živjela sam jedan običan život,

moj život bio je muzika.

I onda, ušetao si sasvim slučajno,

kao dašak vjetra kroz otškrinuta vrata.

Udahnula sam te i s tobom počela disati

jedan drugačiji život koji počinjem voljeti i

koji žeđam imati.

Jutra - Jelena Radosavljević Stanišić

Sve češće primećuje da ne voli jutra,

mrzovolja joj ne da otvori usta

pa ni reč ruka ne želi da piše

osmeh, na grč liči sve više,

prazninom odjekuje misao na sutra

pa ipak, neka potajna sila,

još uvek je nosi i daje joj krila!

...

Jelena Radosavljević Stanišić

Lipa - Olga Blažova

Pred svoje smaknuće smješila se lipa

Mirisom svojim da nadmaši Lunu čarnu

U plavoj krinolini

Tužno se hvataju nabijeđene ljubavi

U izmišljenim pjesmama

U obruču za leptire

U proboju plućne maramice

U zanosnoj blistavosti žene

Shvativši da je svaki dodir robija

Vrijeme između nas - Marija Dragićević

Jedino  ostaje  tišina.

Roj neizgovorenih  riječi.

Gdje ću s njima?

Kome  da  uputim  sve  ono  što  sam  htjela, smjela

Tebi – samo  jednom

A  željela  nebrojeno  puta?

I  kad  ponestane snage, vazduha, smisla

Još  uvijek  postojiš  Ti.

Vrijeme prošlo – samo  kroz maglu vidljivo.

Ipak  daje  mi  neopisivu radost.

Ljudsko i božansko - Kristina Mate

Istovremeno i ljudsko i božansko

Bezobrazno i sveto

Svetlost u mračnoj noći

Hoću li moći u taj svet sasvim ući...?

Fališ - Josip Lesina

Očima ,

sjajnim od neisplakanih suza,

podižem brane oko srca,

i osmijesima, bez topline,

na distancu odmičem ljude.

A Duša biva sve tiša.

U njoj je vrijeme stalo.

I jedino može sjati,

kada mi, kao eho,

ono ZADNJE jutro,

promukli smijeh vrati!

Svetionik - Vesna Mandrapa

Oko njega

na sve strane

obale razuđene,

a On, okom

svjetleće strijele,

gleda u mene.

Шта од мене тражиш? - Слободанка Боба Ђукановић

Шта од мене тражиш

Када ни кап воде са длана ти не би`

Ни кад би ми живот висио о концу

Не знам шта је она видјела у теби

И да дам ти своје раме за плакање

Давно изгубљеном лику из сјећања

Ни за нокат црно не држим до тога

Да повратим чари давног миловања

Ruže - Dušica Labović

Večeras su zaplakale ruže

na sastanku sa nevremenom.

Spustili su se olujni kapci

na doline toplih nadanja.

Počele su neke gorke kiše

mojih sjećanja na tebe...

Prolaze godine - Olga Blažova

Prolaze dani

godina hita

a jedno tvoje brbljivo dijete

vazda je bilo 'van svijeta'.

Za proljeće kaže: nikad više:

Jer nije ravno tvojim očima.

Zna da stavlja maske bićima

i ponaša se kao da mu je Svemoćni

dozvolio da bude mekano - tiše.

Ti i ja između snova i stvarnosti - Marija Dragićević

Nedeljna jutra pa još jesenja.

Šire svoju neodoljivu magiju.

Osvanu još jedno – u kom sam te prenijela iz snova u realnost.

„I šta mi to imaš za reći, kakav je plan za danas?“

 „Ostajemo ovdje ili odlazimo u onaj daleki predio samo nama znan?“

Onaj što ga ja krstim sa „iza sedam brda, iza sedam gora“,

a zapravo je tako blizu.

Toliko puta izmaštan a još nedosanjan.

Idi tužna pesmo - Jelena Stanišić

Počivaj u miru, moja tužna pesmo

suze su ti sprale trag sa mojeg srca,

kraj je mojem bolu i izvoru tuge

umorno je srce od tužnih stihova!

Želim te pohranit u najdublji ponor,

gde te neće naći čak ni tračak sunca,

dosta mi je tebe, tvoje boje tame,

rastegnuta maso što mi boli vežeš

u klupko otrova, ispod mojeg srca!

Bez najave - Sonja Josipović

Otići ću,

jer ja ne umem da stojim u mestu.

Jer mi se život ne svodi

na brojanje tuđih koraka.

Vetar me sve jače za kosu vuče,

opominje, zove. Želi da me ubrza.

Otići ću, neću uspet' da odolim

stazama što su za mene pravljene.

I obećavam, vratiću se jednog dana

kao što sam i došla, bez najave.

...

Sonja Josipović

Usnula pjesma - Marina Stojanović

Ne čujem te,

ali to ne znači da te ne mogu tražiti i

poželjeti da ti poklonim dio ljubavi svoje.

Moje su uši gluve za zvuke spolja,

ali su naučile da čuju zvuke duše tvoje.

Magija je pod tvojim dlanovima treperiti,

u glavi slagati note tvoga glasa.

Pogledima najljepše priče ispričati,

udahnuti te poput spasa.