Osjećam se loše na putu do dna - Savo Škobić

Nesigurno lebdim nad vulkanom bola

kada mi otkinu najljepše parče sna

šta mi vrijedi što je svaki život škola

osjećam se loše na putu do dna.

Kroz grudi mi struje olujni vjetrovi

a u glavi strašni gromovi mi biju

svuda oko mene ruše se svjetovi

samilosne kiše iz očiju liju.

Ne pričaj mi o "nekom tamo" - Vladimir Đorđević

Dok smo se rastajali

naglas smo ponavljali -

Vreme će pokazati da li je

ono što nas dvoje osećasmo

ljubav prava.

Ćutanjem i inatom

tešismo jedno drugo

telepatski razmenjujući

jedini osećaj u tom trenu -

umislili smo da doživljavamo

nešto što se ponavlja

jednom i nikada više.

U poslednji dan - Slavica Lukač Torma

Prosuću

umesto reči

prah od snova

u nemirni vetar

lutajući.

Ako si pesnik - Nena Miljanović

Ako su ti oči otvorene

da vide u kapi kiše sve vode sveta,

u sićušnoj travki prastare prašume,

u sitnom kamičku

kamenu strukturu moćnih planina,

ako...

... ako takvim očima pogledaš u sebe,

ako to umeš i smeš,

videćeš sve koji su bili i koji će biti ...

Mесец - Марина Ивановић

Весели Месец, средином неба

бескрајно нежну музику пева

етром се, љубавпростором вреба

теби на милост, ужитак снева.

Црвени месец прозором шета

наговештаје зеницом скупља

врелина смисла бесмислу смета

грехова прегршт, рукама скупља.

Trebaš mi - Anica Jakovljević

Trebaš za neke lepe stvari

koje mogu da se dese,

snove da se ispune.

Ja i ne znam dal postojiš

negde u ovoj dolini,

al'poznaću te po smehu,

po smehu, po toplini.

Budne oči - Olga Blažova

Ne dirajte mi pogled

iza očiju - to je vid moj

iz prve pretkomore.

Moje su oči zamah leptira,

proljetnji zvončići plavi.

Naglo pustošenje u ljetnjoj stepi:

nervoza divljih konja

i plač gladnog dječaka;

koji se poslednjom snagom opiru

ljutnji vjetrova

u buktinjama uzavrele zemlje.

Kad dopustiš - Kristina Mate

Sivi oblaci

Mokre ulice

Kiša pada

U meni proleće

Svet se menja preko noći

Kad dopustiš da te sreća voli

A ona gori - Goran (Bato) Đukanović

Vjetrovi, oluje

kiše, snjegovi

poplave, mrazevi

a vatra još gori.

Ako me upitaš - Vladimir Đorđević

Ako me upitaš odakle je poznajem

zamisliću se duboko,

klimaću glavom bez glasa,

mrmljaću nešto sebi u bradu,

zasuziće mi oči,

ustaću da prošetam po sobi

pretvarajući se da pitanje čuo nisam.

Jesam li znao da volim? - Dušica Labović

Da sam znao da rušim tvrđave

tvojih loših predskazanja o našoj ljubavi

jednom mekanom riječju koja bi ti izmamila osmjeh,

ne bih se trudio da osvojim vještine vjetrova

i izučim mape ratnika koji su htjeli da osvoje tvoj divlji svijet.

Da sam znao da izumim narukvicu

koja bi ti bila draža od njegovih ruku,

ne bih lutao svijetom tražeći rudnike dijamanata

niti bih slijedio put trgovaca velikih luka.

За искру љубави - Слободан Јовановић (Стубички)

Успаваној песмом зрикаваца

Измислићу постељу

Да сан свој овијаш

Паучином маслачка

Измислићу трон

Оплетен шебој цвећем

Да Tи

Успавана лепотица

На њему овилениш

Jednoj ljubavi - Ljiljana Zeko

Znaš, najbolje si što mi se dogodilo

u momentu kad više nisam imala ni želja,ni snova.

Nisam te poznavala, nisam priželjkivala

promjene u svom životu, živjela sam jedan običan život,

moj život bio je muzika.

I onda, ušetao si sasvim slučajno,

kao dašak vjetra kroz otškrinuta vrata.

Udahnula sam te i s tobom počela disati

jedan drugačiji život koji počinjem voljeti i

koji žeđam imati.

Jutra - Jelena Radosavljević Stanišić

Sve češće primećuje da ne voli jutra,

mrzovolja joj ne da otvori usta

pa ni reč ruka ne želi da piše

osmeh, na grč liči sve više,

prazninom odjekuje misao na sutra

pa ipak, neka potajna sila,

još uvek je nosi i daje joj krila!

...

Jelena Radosavljević Stanišić

Lipa - Olga Blažova

Pred svoje smaknuće smješila se lipa

Mirisom svojim da nadmaši Lunu čarnu

U plavoj krinolini

Tužno se hvataju nabijeđene ljubavi

U izmišljenim pjesmama

U obruču za leptire

U proboju plućne maramice

U zanosnoj blistavosti žene

Shvativši da je svaki dodir robija

Vrijeme između nas - Marija Dragićević

Jedino  ostaje  tišina.

Roj neizgovorenih  riječi.

Gdje ću s njima?

Kome  da  uputim  sve  ono  što  sam  htjela, smjela

Tebi – samo  jednom

A  željela  nebrojeno  puta?

I  kad  ponestane snage, vazduha, smisla

Još  uvijek  postojiš  Ti.

Vrijeme prošlo – samo  kroz maglu vidljivo.

Ipak  daje  mi  neopisivu radost.

Ljudsko i božansko - Kristina Mate

Istovremeno i ljudsko i božansko

Bezobrazno i sveto

Svetlost u mračnoj noći

Hoću li moći u taj svet sasvim ući...?

Fališ - Josip Lesina

Očima ,

sjajnim od neisplakanih suza,

podižem brane oko srca,

i osmijesima, bez topline,

na distancu odmičem ljude.

A Duša biva sve tiša.

U njoj je vrijeme stalo.

I jedino može sjati,

kada mi, kao eho,

ono ZADNJE jutro,

promukli smijeh vrati!

Svetionik - Vesna Mandrapa

Oko njega

na sve strane

obale razuđene,

a On, okom

svjetleće strijele,

gleda u mene.

Шта од мене тражиш? - Слободанка Боба Ђукановић

Шта од мене тражиш

Када ни кап воде са длана ти не би`

Ни кад би ми живот висио о концу

Не знам шта је она видјела у теби

И да дам ти своје раме за плакање

Давно изгубљеном лику из сјећања

Ни за нокат црно не држим до тога

Да повратим чари давног миловања

Ruže - Dušica Labović

Večeras su zaplakale ruže

na sastanku sa nevremenom.

Spustili su se olujni kapci

na doline toplih nadanja.

Počele su neke gorke kiše

mojih sjećanja na tebe...

Prolaze godine - Olga Blažova

Prolaze dani

godina hita

a jedno tvoje brbljivo dijete

vazda je bilo 'van svijeta'.

Za proljeće kaže: nikad više:

Jer nije ravno tvojim očima.

Zna da stavlja maske bićima

i ponaša se kao da mu je Svemoćni

dozvolio da bude mekano - tiše.

Ti i ja između snova i stvarnosti - Marija Dragićević

Nedeljna jutra pa još jesenja.

Šire svoju neodoljivu magiju.

Osvanu još jedno – u kom sam te prenijela iz snova u realnost.

„I šta mi to imaš za reći, kakav je plan za danas?“

 „Ostajemo ovdje ili odlazimo u onaj daleki predio samo nama znan?“

Onaj što ga ja krstim sa „iza sedam brda, iza sedam gora“,

a zapravo je tako blizu.

Toliko puta izmaštan a još nedosanjan.

Idi tužna pesmo - Jelena Stanišić

Počivaj u miru, moja tužna pesmo

suze su ti sprale trag sa mojeg srca,

kraj je mojem bolu i izvoru tuge

umorno je srce od tužnih stihova!

Želim te pohranit u najdublji ponor,

gde te neće naći čak ni tračak sunca,

dosta mi je tebe, tvoje boje tame,

rastegnuta maso što mi boli vežeš

u klupko otrova, ispod mojeg srca!

Bez najave - Sonja Josipović

Otići ću,

jer ja ne umem da stojim u mestu.

Jer mi se život ne svodi

na brojanje tuđih koraka.

Vetar me sve jače za kosu vuče,

opominje, zove. Želi da me ubrza.

Otići ću, neću uspet' da odolim

stazama što su za mene pravljene.

I obećavam, vratiću se jednog dana

kao što sam i došla, bez najave.

...

Sonja Josipović

Usnula pjesma - Marina Stojanović

Ne čujem te,

ali to ne znači da te ne mogu tražiti i

poželjeti da ti poklonim dio ljubavi svoje.

Moje su uši gluve za zvuke spolja,

ali su naučile da čuju zvuke duše tvoje.

Magija je pod tvojim dlanovima treperiti,

u glavi slagati note tvoga glasa.

Pogledima najljepše priče ispričati,

udahnuti te poput spasa.

Sve ću ti dati - Nataša Cipol

Dat ću ti ovo zlatno sunce,

što me tako lijepo s neba grije.

Dat ću ti ovaj srebrni mjesec,

iako bez njega noć, noć nije.

Mogu ruke moje dati ti dvije,

i noge, ako potrebno ti je.

Dat ću ti i ovu svoju dušu.

I srce moje nek bude tvoje.

Samo nešto neću ti nikad dati.

To ne dam ni u zlatu da mi se plati.

Nikom ne dam ovu svoju bol.

Jer, ona je život. Samo moj!

...

Nataša Cipol

Pismo muškarca koji je znao da voli - Dušica Labović

Znaš li da sam stopirao vrijeme na tajmeru postojanja

kada si ka njemu tračala našminkana i bosa,

noseći u ruci crnog goluba sreće 

i torbicu punu novčića strasti.

Znaš li da sam bio sujetna mutna kiša

kada si bisere ludorija sadila u njegove gvozdene aleje

i nisi znala da iz njih ne niču plodovi od kojih se

prave lančići od sreće…

Znaš li da sam zaustavljao oluje sa juga

da ne bih čistio slivnike na kući tvojih nadahnuća,

jer kanta bi bila premala za naše isprštene suze,

od kojih smo htjeli napraviti slatki smuzi za tvoje oproštajno veče…

Bjelina brda - Olga Blažova

Koliko miliona godina si se oblačila u razne odore

i nijedna ti nije pristajala.

Svaki put bi bila u svađi sa krojačima.

Sad trči za onim prvim rezom Oritija –

u kojem je začet bijeli jorgovan iz tvoje kose.

O jednoj zabludi - Marija Dragićević

Voljela bih

da umijem tumačiti snove

kao i mnogo puta dosad

i ovaj san mi je slao

neku poruku

samo kad se u SNOVIMA srećemo

tada je sve

tako prokleto jednostavno

i moguće

Nabrekle žudnje - Ljiljana Zeko Zbunny

Zadrhti li i tvoje srce

kad se ovlaš

kao slučajno

ramenom taknemo

i zastruji li ti utrobom neka milina

kad oči nam se poljube

i kutom usana

jedva vidljiv

smiješak nam se otme:

Pomalo zbunjeno

pomalo zaljubljeno.