Poslednji put kada sam otvorila
poklon koji si mi dao pred polazak na put,
otkrila sam sve ono što si pokušavao da sakriješ
godinama pre svega.
Ispod slojeva ukrasnih papira
sačinjenih od naših neprospavanih noći
otkrila sam rezultat
Bilo je u svemu tome i nekoliko mrvica
nemarno ostavljenih da me sećaju na tebe
i na naše ratove vođene u trenucima dosade.
Preživeli smo, ali nam na koži ostadoše
prašina i buka gradskih ulica i tišina pustih bulevara.
Naša tela su nakon svega postala
samo naše prevozno sredstvo
bez svoje druge, lepše, toplije polovine.
Zvala bih naše prospavane sate i minute
oživela bih tvoje maštanje
o zveketu kamenih sekundi
podelila bih sve naše nepopravljive postupke,
i spakovala bih sve to u najveću kutiju koju nađem
na putu do najneprohodnijeg predela,
da i ja tebi poklonim još jedan deo
svog dragocenog sanjanja o nedosanjanim snovima.
Nilaya (A.J.)
No comments:
Post a Comment