Dobro veče reče lice pod šeširom
meni se pričini da mu glas poznajem
i pruži mi ruku spokojan i s mirom
sve se zatalasa u meni priznajem
Odnekuda jeste čini mi se znano
ovo drago lice i osmjeh na njemu
razgrćem po duši tražim polagano
Dok se tihi drhtaj smirio u meni
vrati mi se sjećanje perona i pruge
poljubac za zbogom meni mladoj ženi
nije se javio sve godine duge
Mila moja reče posustalog glasa
slao sam ti pisma sa puno ljubavi
a u meni opet sve se zatalasa
neka čudna slutnja načas mi se javi
Pisma su stizala a ja nisam znala
čekala sam dugo neki glas o njemu
oprosti mi majko al' ti si ih krala
tražila si manu uvijek u nečemu
Dugo me je gledalo lice pod šeširom
sa rukom u ruci zanijemila glasa
čini mi se stojim nad opakim virom
kao da me stegla guja oko pasa
Slobodanka Boba Đukanović
No comments:
Post a Comment